MojeMisli

Mogu reci da se mnogo bolje osecam, otkako su se neke stvari iskristalisale. Narocito ova situacija sa mojima. I decko mi je cak rekao da sam se u potpunosti promenila, da sam "procvetala".

Opustenija sam, ne brinem se i ne nerviram se toliko, koliko ranije. Mada umalo jutros nisam opet zeznula stvar.

Htela sam da se cujem sa mojima, kako bih "izvidila situaciju" i odmah na pocetku sam se spetljala. Ne znam zasto, to mi je pocetna reakcija kada pricam sa njima. Ali inaca, kada sa drugima pricam, ide sve opusteno i normalno, bez petljanja jezika i zamuckivanja. Sva sreca, pa je incident od jutros prosao bez vecih posledica.

Moji su i dalje u nekom transu, u fazi durenja i ko zna cega jos. Ne mogu normalno da pricaju, sve je nesto nategnuto i usporeno. Valjda ce se sve stabilizovati, pre ili kasnije. Moji su takvi, durice se jos neko vreme, dok neko prvi ne popusti, ili "savije kicmu" kako ja ponekad kazem. Samo sto ne zelim da i ovaj put ja savijem svoju. Necu da budem ja ta koja ce da popusti, jer drugi tako zele.