MojeMisli

Da li nekada osecate  pritisak sa svih strana? Porodica, priajtelji.... niko oko vas ne moze da razume vase probleme i patnje, koje vas guse i polako ubijaju. Ti najblizi koji trebaju biti podrska, imaju pogled i stav koji osudjuje svakoga ne deli isto misljenje. Ako se kaze da je nesto tako, pa ma koliko vi imali dokaza da to nije tako i da ne moze da bude tako, morate se povinovati "visoj sili". I tako, naucite samo da cutite i poslusno klimate glavom u znak potvrde svega sto vam se kaze, hteli to i ne.

Ovo pise, jer....,jer sam ja jedna tih, mozda cak i jedina koja radi to. I to samo da bi se izbegli problemi, svadje. U principi, sve cu uciniti, samo da se situacija smiri, cak i da priznam neke stvari iako smatram da je pogresno.

Tako sam "programirana".  Nisam naucila da se svadjam i protivurecim drugima. To me je i dovelo do stanja u kom sam sad. Od mojih sledecih odluka vazi mnogo stvari, a pre svega moja buducnost sa jednim momkom. Sa mnom je prosao kroz sve i svasta, zarad mene i nase veze. I sada se bojim da cu da ga izgubim, a to ne zelim. Ne znam kako bih izdrzala bez njega.

Nego, da napisem razglog svega. Od pocetka, od mog dolaska u drugi grad (zbog studija, a sada i zbog posla), pocelo je... ne znam ni sama kako bih to mogla opisati.... 

Pocela je ta "velika briga" mojih roditelja kako cu se snaci i uspeti sama. Hm, mislim da nisam upotrebila pravu rec. Ta uzasna kotrola se nastavila ovde. Javljanje na svakih 2-3 sata:gde si bila, sta radis, gde ides, s kim ides, dokle ostajes, javi se, sto se ne javljas itd itd.

Kapirala sam u pocetku, ono, ovo je sad tako, prestace. Uvidece da mogu sama i da je sve ovo nepotrebno. Ali, SIPAK!!!!! Pocelo je pre 7 godina i jos uvek traje.

Za ovih 7 godina, toliko puta smo se svadjali, raspravljali, letele su fraze:"sahranila si nas", "okrenula si ledja porodici", "ne mislis ni malo na nas"....Uf, zaboli me glava od same posmisli na sve ovo i kad krenem da premotavam ove stvari. Svadje se svode na iste, uz jedna mali dodatak: PARE.

Sad se sve poceli vrteti oko para: pa gde su ti, sto trosis, gde trosis, sto ne rpicas za platu.... itd.

Sinoc je nastala jos jedna, a mislim i poslednja ovakva svadja.  Nakon moje izjave da mi je legla plata, potrcali su sto pre da provere. A svemu ovom je prethodila prica zasto sam, umesto da mu posaljem pare za rodjendan, poslala samo sms cestitku.

I sada, sta da radim? Mom decu je vise svega preko glave. Danas mi je rekao da ne moze vise da izdrzi i da ja odlucim sta ce biti. Ili cu zauzeti stvar ili cemo se jednostavno razici. On je spreman na to, poznajem ga. Ali ja... ja ne mogu. Mislim da bih pukla ako bi...

ako bi otisao iz mog zivota